[Home] [Sadrzaj] Godina: VIII     Broj: 02(76)     Subotica, veljača (februar) 2001.  

KREPOSTI NAŠIH PREDAKA

Pokladne zabave

Dobrim smo zakoracili u poklade, vrime disnotora, prela, balova i drugi oblika zabavnog života i veselja, popraćeni obiljem ila i pića. U našem kraju bunjevački pokladni zabavni život je većinom zatvoren, pravi se u obiteljima i u podesnim dvoranama di goste za astalom mogu ponudit ilom i pićom, al i da ima dosta mista za igre kola i okretuše. Sad je prilika da se sitimo ti zabava.

Disnotor i obiteljsko prelo

Kod Bunjevaca, osobito salašara, starovinski je adet da u pokladama prave velik disnotor, odjedared zakolju toliko r njenika da s njima podmire potribe obitelji prema veličini gazdaluka, najviše da njim do slidećeg disnotora dotekne slanina i mast. Da bi taj poso obavili u jednom danu, domaćin se nastaro da ocigura dosta čeljadi da ga urade ”u čisto”, u jednom danu – kad svakog r njenika radi po jedan beler, a ženske čiste criva, kuvaju i spremaju obaru, pomažu redušama, tope mast, šikare umašćene astale i sude itd.

Na disnotor roditelji skupe dicu, osobito udomljene s njevim obiteljima, da u radu i veselju, učvršćuju obiteljsko zajedništvo i da barem za ti dva–tri dana iz sebe istisnu svakidašnjicu s pratećim nedaćama. U nedilju posli disnotora roditelji za svoju obitelj prave prelo na kojem mater svakog dariva ”prelom”, prigodnim darom. Nuz Materice, proštenje, i s vrimena na vrime svatove, ukope, i disnotor je povod da se jedared godišnje okupi šira obitelj.

Vašange

U ljudskoj naravi je da se posli obilnog ila i pića čeljad raspolože, a med razgaljenim dušama onda nema nesporazuma. U takoj sridini se uvik nađe po nikoliko čeljadi koji su konteni za smušavanje i komedijanje da sebe i ukućane razvesele. Vašange su sigra odrasle čeljadi, jel se obično ženske prisvlače u muškarce, a muškarci u ženske, da ji je što teže pripoznat, najčešće sa željom da ruvom i odilom sliče na ciganke il prosjake. Muškarci su se većinom komedijali s nataknutom šubarom na glavi, naopako ogrnitom opaklijom i nagaravljenim licom, a u ženskom ruvu su isticali odlike ženskog tila. Čim je bilo više čeljadi u vašangama i što su se znali bolje komedijat, tim su bolje uveselili domaćine, o čem su posli duže pripovidali.

Zna se da su naši preci još kako šporovali na r ni, da meso i drugu bolju r nu nisu ili po želji i ko je koliko mogo poist, već samo na ritko i vrlo malo. Zato je onda razumljivo veselje kad su se na Badnje veče il u disnotoru dobro naili, kad njim zalogaji nisu ”izbrojani”, a nuz tilo su i dušu razgalili vašangama, osobito u pokladama koje obiluju zabavnim životom.

Vašange nisu imale svoj red kako će ji ”odigrat”. To je pripušteno sklonosti za smušavanje i komedijanje svakog sudionika, danas bi kazali da su vašange ”sadržajno improvizacija”. Ovako komedijanje je obiteljska i ”zatvorena” zabava.

Prela, balovi, kola i skupštine

Osim divojačkog i obiteljskog prela, Bunjevci imaju i zajedničko ”Veliko prelo”, koje se priređuje još od Marina 1879. godine, kad se na zajedničkoj zabavi provesele i naigraju. Veliko prelo je poznato i po tom da se na njemu ugađa gostima, a da su viđeni ljudi samo obični sudionici, koji su svojim ugledom uvećali tu zabavu. Prela su ”zatvorene” zabave u obitelji il kakoj dvorani, za ograničen broj sudionika.

Nuz prela u XX. viku su se po varošima i velikim selima raširili balovi koje su priređivala pojedina društva il udruženja. U novije vrime su varošani pravili i bal pod maskama, kad je gostima dopušteno, čak zaktivano, da se što maštovitije i nesvakidašnjije obuku i da zaklone lice. Ovu vrstu zabave su još kojekako privatili viđeniji varošani, al salašarima nije pasirala, nisu tili da rad komedijanja svoju narodnu nošnju zamine njima tuđom nošnjom.

U pokladama su priduzimljiviji momci i divojke pravili kola i skupštine u kućama. U kolo su mogli doć i nepozvani; igranka je bila u avliji, a na skupštinu su dolazili samo pozvani gosti. Skupštinu su pravili uveče u kući onog ko je pozvo goste, uz sudilovanje manje mladeži neg u kolu.

Vučenje panja

Trećeg dana poklada su stariji momci, koji se dotleg nisu oženili, vrengijom obmotali oveći panj i vukli ga vagašom sokaka, ko kaštigu što matore a još nisu izabrali divojku i odveli je prid oltar. (Panj ko najstariji dio drveta teže gori, baš ko što se i stariji momci teže odlučuju na ženidbu.) Pratijo ji je svirac – najčešće gajdaš, katkad pikulaš il hermonikaš, koji je svirkom privuko pažnju naroda da izađu prid kuću i gledaju ovo veselje. Nisu izostala ni zajedljiva dobacivanja gledača, al njim ni momci nisu ostali dužni odgovorom. Dešavalo se da su putom naišli na divojku koju su zgrabili, dovukli je do panja, usput je malo ispipali, po di koju izljubili i natirali da poljubi panj, jel se nisu mogli oženit zato što se ona nije tila udat. Bilo je i takog da su dotičnoj divojki lice još i ugaravili. Ova zabava je bila raširena po varoši i selima, di je svit na gušće stojo, pa je bilo i više taki momaka, osobito oni koji su konteni da se šale na svoj račun. Njima su se često pridruživali i momci salašari.

Najčešće su momci panj dovukli i svezali za bravu vrataca starije neudate divojke, ko opominu da se paštri za udaju jel ni ona nije ništa bolja od nji.

Kolo pod barjakom

Poznat je bijo pokladni varoški adet kad je mijandžija na drvo prid mijanom natako barjak i okitijo grane bocom vina i rakije il je na drvo metnijo božićnu granu okićenu spomenutim pićom. Bijo je to znak da će se tu održat kolo, di su mladi i stariji igrali dok se kolovođa nije umorijo i otpuštijo pritucalo il dok se nije smračilo, a kad su se igrači počeli razilazit, stalni gosti mijane su zabavu nastavili unutri sa svirkom koju su katkad gosti pogodili. U starini je bila omiljena svirka gajdaša, riđe pikulaša, u novije vrime hermonikaša, a kojima je doticalo, svirali su njim tamburaši. Zabava je trećeg dana poklada trajala samo do ponoći, jel je od ponoći počela Čista srida.

Kolo pod barjakom je ”otvorena” zabava, u kojoj je sudilovo narod okolice i gosti mijane, a po varoši je bilo više preduzimljivi mijandžija koji su pravili ovaku zabavu, med njima su bili na glasu kerčani, senćani, gaćani...

Karneval

Karneval je bučna pokladna ”otvorena” zabava na sokaku veliki varoši, s tušta sudionika, potiče iz Starog vika, a održala se i raširila u romanskim zemljama, dok je med slavenskim narodima taka zabava nepoznata. Romanski narodi Mediterana su ovaj nasliđeni poganski adet nigovali i sačuvali do danas.

Karneval (tal. carnevale) je pokladno vrime svečanosti i zabava. Biće da je koren karnevala iz stare Grčke di su pravili posebna kola (lat. carrus navalis = kola, brod) za svečanost prolićnog dolaska boga Bakha, a otaleg su taj adet priuzeli stari Rimljani za svog usporednog boga Dioniza.

Danas su najpoznatiji karnevali u Nici, Veneciji, Rimu i dr., sve ji nadmašuje karneval u Rio de Janeiru, koji se svršavaju s povorkama s tušta sudionika i još više gledača.

Alojzije Stantić


Izrada: [Tipp-Topp System]